Podaci pokazuju poražavajući jaz između romske i neromske populacije u Srbiji kada je reč o obrazovnom sistemu.

Prema poslednjem popisu stanoviništva iz 2022. godine, nepismenost među Romima je najizraženija među onima od 30 do 69 godina, pri čemu petina od ukupnog broja (19,6%) nepismenih Roma pripada starosnoj grupi od 60 do 69 godina. Popisom je takođe potvrđena činjenica da je dvostruko više nepismenih među ženama, pri čemu čak 75% nepismenih žena pripada starosnoj grupi od 30 do 69 godina.

Prema podacima do kojih smo došli od sagovornika, najčešći razlozi za nezavršavanje osnovne škole ne leže samo u siromaštvi romskih porodica, već često to bude odlazak porodice u inostranstvo, ali i posao, budući da roditelji često decu ne upisuju u osnovnu školu kako bi zajedno sa njima radili. Da bi se poboljšale prilike, u školama se realizuje i program osnovnog obrazovanja odraslih. U Požarevcu ovakav program se sprovodi u Osnovnoj školi “Sveti sava”, i to najpre u vidu projekta, a zatim i kao program pod nazivom Funkcionalno obrazovanje odraslih.

Osnovna škola “Sveti Sava” realizuje program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih još od 2011. godine. Na samom početku država je od Evropske unije dobila bespovratna sredstva u iznosu od 4 miliona evra za implementaciju projekta Druga šansa. Država je u ovaj projekat ušla zato što je ustanovljeno da više od 20% osoba starijih od 15 godina nema kompletno završenu osnovnu školu ili uopšte nema završeno osnovno obrazovanje. Program osnovnog obrazovanja odraslih dobio je zvanično odobrenje i utemeljenje u zakonu, jer je 2013. godine obrazovni sistem dopunjen i ovim vidom obrazovanja, tako da se osnovno obrazovanje odraslih nalazi u redovnom obrazovnom sistemu Republike Srbije. Postoji zakonska regulativa zasnovana na osnovama sistema obrazovanja i vaspitanja, koja se odnosi i na preškolske ustanove i na osnovne i na srednje škole. Obuhvata i polaznike koji u stvari pohađaju program funkcionalnog osnovnog obrazovanja odraslih.

“Mi smo jedna od dve škole na teritoriji Braničevskog okruga koja realizuje ovaj vid obrazovanja. Realizuje ga i osnovna škola u Turiji, s tim što smo mi specifični po tome što, pored realizacije osnovnog obrazovanja odraslih u matičnoj školi u Požarevcu, imamo i dva izdvojena odeljenja. Jedan je u Kazneno-popravnom zavodu Zabela. Ono što nas svrstava u red jedine ustanove u Srbiji,i to je što imamo izdvojena odeljenja u Kazneno-popravnom zavodu za žene u Požarevcu. Ukupan broj odeljenja koji imamo u ovoj školskoj godini je 11”, navodi direktorka ove škole Margareta Sekulović. Obrazovanje odraslih se realizuje po ciklusima. Prvi ciklus obuhvata prva četiri razreda, drugi ciklus peti i šesti razred i treći ciklus obuhvata sedmi i osmi razred. Osobe koje nisu završile osnovnu školu ili imaju nepotpuno završenu osnovnu školu mogu da se uključe u bilo koji od ovih ciklusa i da za tri godine završe osnovno obrazovanje i da o tome dobiju javnu ispravu, odnosno svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi ili da pak završe neki od razreda koji im nedostaje.

Kako direktorka pojašnjava, školski tim je dobio zaduženje od Ministarstva obrazovanja da osmisli evidenciju, odnosno Dnevnik obrazovno-vaspitnog rada koji se vodi za obrazovanje odraslih.

“Mi smo taj dnevnik predstavili Ministarstvu i Prosvetnom pregledu i on se, po nekim našim sugestijama i onome što smo smislili, koristi u celoj Republici Srbiji. Za njih se vodi papirna evidencija, oni imaju papirni dnevnik i za njih postoje posebni obrazci i za svedočanstva i posebna uverenja o položenom završnom ispitu i svedočanstvo o završenoj osnovnoj školi”.

Što se tiče predmeta koji postoje u obrazovanju odraslih, oni se razlikuju od predmeta koji postoje u osnovnim školama.

“Oni imaju i malo drugačije predmete, tako da pored ovih već poznatih predmeta, oni imaju predmet koji se zove digitalna pismenost, predmet primenjene nauke, predmet osnovne životne veštine, imaju odgovor na življenje u građanskom društvu. To su predmeti koji su malo drugačiji od ostalih, tako da je najvažnije da steknu funkcionalno znanje i kroz te predmete, osnovne životne veštine, odgovor na življenje u građanskom društvu. U stvari, oni se osposobljavaju da znaju da popune priznanice, da stiču funkcionalna znanja koja će im pomoći u svakodnevnom životu i radu. Smatram da naša škola vrši jednu pozitivnu misiju i to vidimo kao naš doprinos unapređenju naše društvene zajednice u celini”, zaključuje Sekulović.

O tome kako funkcioniše nastava i koliko su pripadnici romske populacije zaista zainteresovani za završetak osnovne škole, razgovarali smo sa Dušicom Kovačević, koordinatorom projekta za obrazovanje odraslih.

Kako naša sagovornica napominje, prva I najbitnija stvar je da u obrazovanje odraslih mogu da se upišu svi koji su 1. septembra tekuće godine navršili petnaest godina. Takođe, najveći broj polaznika je romske nacionalnosti.

U ovom periodu puno je Roma pohađalo osnovno obrazovanje odraslih, nakon čega su završavali obuke za pojedine zanate. Nakon osnovne škole imaju mogućnost da upišu I srednju školu, ali je od 2011. do sad, prema njenim rečime, do 10 njih završilo srednju školu.

Da bi uspeli da privuku odrasle koji nemaju završenu osnovnu školu, pored kampanja koje su ranije bile mnogo zastupljenije, koordinatori dobijaju podatke i od Nacionalne službe za zapošljavanje, ali i Centra za socijalni rad o pojedincima koji su na njihovoj evidenciji, a koji nemaju završenu osnovnu školu. Međutim, Kovačević pojašnjava, da nisu svi koji dođu zainteresovani za završavanje osnovnog obrazovanja.

“Često zato što ne znaju o čemu se radi konkretno – dođu. Neki pristanu na obrazovanje, neki ne. Pojedini, nažalost, pristaju jer primaju određeni iznos mesečne karte. U početku kada je program krenuo, bilo je više zainteresovanih ljudi, pre svega onih koji su celog života čekali da dobiju tu drugu šansu kako bi završili školu. To su ljudi koji najčešće nisu završili osnovnu školu zbog stanja u kom žive ili roditelja koji im jednostavno nisu dali da idu u školu, radili su poslove sa njima, a onda su prestareli i nisu mogli da je završe”, navodi Kovačević.

Pored saradnje sa Nacionalnom službom i Centrom za socijalni rad, naša sagovornica navodi da često primenjuju i druge metode, kako bi uspeli da što više onih koji nemaju osnovno obrazovanje dobiju mogućnost da ga završe.

“Idemo u javna preduzeća, pre svega u Komunalne službe i Vodovod, gde mislimo da ima zaposlenih koji nisu završili osnovnu školu. Takođe, idemo u Kostolac, u njihovu nacionalnu službu i među romsku zajednicu, ali je veliki problem što mi kada odemo tamo, evidentiramo veliki broj ljudi koji nemaju završeno osnovno obrazovanje koji se kasnije uopšte ne pojave kod nas. Često je to i posao od vrata do vrata, kao recimo u naselju u Uzun Mirkovoj, a onda im objašnjavate da je osnovna škola obavezna, da treba da je završe”, kaže i dodaje da je često problem taj što žene iz Kostolca ne mogu da dođu u Požarevac.

“Za prvi ciklus smo našli njih 17 koje nisu završile školu, ali su recimo od njih došle samo dve. Nažalost, postoji baza podataka o tome ko je završio, a ko nije, a onda posle više godina dolazimo do toga da deca polaznika koja su bila bebe kada su njihovi roditelji kretali u školu, sada takođe nemaju završenu osnovnu školu”, kaže Kovačević.

Naša sagovornica dodaje da često ima slučajeva da ljudi rade u elektrani u Kostolcu gde imaju zaista dobra primanja, a onda se ispostavi da nemaju završenu osnovnu školu, što je po njenom mišljenju apsurd.

Trenutno je u okviru programa angažovan 21 nastavnik, koji je prošao određenu obuku za rad sa odraslima.

Pored odeljenja u centralnoj školi, postoje i izdvojena odeljenja u Kazneno-popravnom zavodu Zabela kao i u KPZ za žene. Rad u zatvorima sa osuđenim licima, razlikuje se od rada u školi.

“Imamo izdvojena odeljenja u oba zatvora. U početku je bilo strašno. Prvo odete na jednu prijavnicu, pa tu sve pregledaju, pa onda pređete nekih sto metara do druge, gde vas takođe pretresu. Često su uslovi za rad loši, jer je hladno, što je recimo slučaj u muškom zatvoru, dok je usluga u ženskom zatvoru fantastična, s obzirom da imaju novu zatvorsku zgradu”, kaže Kovačević.

Marija Marković, nastavnica srpskog jezika, podelila je sa nama iskustvo rada u zatvoru.

“To je specifično. Mislim da ne može svako da radi. Uvek kažem da, ukoliko se neko boji da bude u prostoriji sa zatvorenicima, onda ne treba to da radi, zato što oni to vrlo dobro znaju i vide ko se boji i, ako to osete, onda umeju da budu negativno nastrojeni. Ako se prema njima ponašamo normalno kao da su učenici, recimo ja imam taj pristup, vrlo često im kažem nesvesno ‘deco’, iako oni nisu deca, onda se oni ponašaju kao pravi đaci, naročito u muškom zatvoru, jer su redovni i nemaju nikakve distrakcije. Oni tu dolaze da nauče nešto zaista, da se malo druže. Njima je to prozor u svet”, navodi nastavnica srpskog jezika.

Razlozi za nezavršetak osnovnog obrazovanja su često različiti, od toga da roditelji jednostavno decu ne upisuju u osnovnu školu, siromaštva ili pak odlaska u inostranstvo sa porodicom. Mnogi od njih kasnije žele da nastave svoje školovanje kao što je slučaj sa Zoricom Antić, koja je sa 24 godine ponovo sela u školsku klupu.

Naša sagovornica je završila samo tri razreda osnovne škole, a nakon toga se sa porodicom odselila u inostranstvo.

“U školi sam od prošle godine. Školu sam upisala najviše zbog posla, da bih kasnije mogla da se zaposlim. Prethodno sam bila u inostranstvu više godina. Trenutno mi je sve zanimljivo, jer učim nešto novo što do sada nisam znala. Mislim da će mi škola život promeniti na bolje, naročito kasnije kada budem imala svoju decu, jer, da sam se ja pitala, ja bih ovde završila školu, ali su se pitali moji roditelji”, navodi ona uz napomenu da će kada bude imala svoju decu, ona sigurno završiti školu.

Jedan od razloga zašto romska deca ne završavaju osnovnu školu je i rad sa roditeljima, pa često usled potrebe da se zaradi za život, ona ostaju bez obrazovanja.

Upravo zbog rada na građevini sa porodicom, Č.B. nije završio osnovnu školu. Kako kaže za Boom93, u porodici su imali uslove, ali je prevagnuo posao sa porodicom.

“Moji su svi građevinci, tako da sam ja počeo sa njima dosta da radim. Sada sam sam odlučio da dođem i završim osnovnu školu, jer gde god da odeš, kad kažeš četiri razreda, kažu – nepismen si. Sa osam razreda bar imaš osnovnu školu, a ukoliko završim videću da upišem nešto dalje vanredno”, navodi on.

Dodaje da budući da ima troje dece, a jedno je krenulo u školu, ne razmišlja da deca odustanu i ne završe školu.

“Ipak smo u 21. veku. Bez škole ste sada ništa”, zaključuje on.

Projekat "Multi Kulti Supermarket", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da istraži i istakne bogatstvo kulturne raznolikosti Grada Požarevca i Opštine Kostolac, grada sa viševekovnim korenima i savremenim izazovima multietničkog suživota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.