Radojka Morina, osnivačica Udruženja žena "Ruž“, kaže da je ideja o formiranju udruženja potekla još 2009. godine, dok je radila kao zdravstvena medijatorka.

„Tada sam prepoznala koliko su naše žene ugrožene i diskriminisane. Nisu išle u školu, rano su se udavale, nisu se pitale ni o čemu, nisu bile zaposlene. Shvatila sam da mi treba nešto snažnije od same pozicije medijatorke — udruženje kroz koje mogu da pomognem mnogo više“, kaže Morina.

Podrška porodice, naglašava, bila je presudna da sama uđe u aktivizam.

„Kod nas u kući nikada nije bilo pitanje da li ću da se zaposlim. Imala sam podršku i muža i porodice, iako sam mnogo putovala na obuke. To mi je pokazalo da se svest može promeniti, samo treba vremena i razumevanja“.

Udruženje se od osnivanja bavilo temama zdravstva, ranih brakova, zapošljavanja i obrazovanja žena. Prvi veliki projekat bio je posvećen zdravlju Romkinja.

„Uvidela sam da žene ne odlaze kod lekara, da ne kontrolišu trudnoću, da posle porođaja ne dolaze na preglede. Uspeli smo da u saradnji sa Domom zdravlja uvedemo dan u nedelji kada će Romkinje dolaziti na preglede — petak. I dan danas petkom ih je mnogo više kod ginekologa nego ostalim danima“, kaže Morina, dodajući da je kroz ovaj projekat pregledano preko 200 žena.

Ipak, najveći izazov udruženja ostaju rani brakovi. Istraživanje sprovedeno 2020. godine pokazalo je da Kostolac ima čak 86 odsto ranih brakova, što ga je svrstalo u sam vrh u Srbiji.

„Tri godine radimo u kontinuitetu na ovoj temi. Prepreka je bilo mnogo — roditelji su mislili da učimo decu protiv njih. Tek kada smo objasnili da radimo za dobro njihove dece, stvari su počele da se menjaju. Danas devojčice završavaju osnovnu školu, a sve koje upišu srednju školu i završavaju je. To ranije nije bilo zamislivo“, ističe Morina.

Promene su vidljive i u stavovima roditelja. „Sada otvoreno govore da više ne žele da im se deca udaju rano. To je veliki pomak“, dodaje.

Saradnja sa institucijama, posebno Domom zdravlja, Centrom za socijalni rad i lokalnom samoupravom, ocenjuje se kao dobra.

„Kostolac je malo mesto, svi se znamo. Svi imamo isti cilj — manje ranih brakova, manje nasilja, više obrazovanih i zaposlenih žena“, kaže Morina.

Udruženje sprovodi i programe u saradnji sa Nacionalnom službom za zapošljavanje, a deo Romkinja prošao je i obuke za pružanje socijalnih usluga, sa idejom da se jednog dana formira i SOS linija za žrtve nasilja.

Sa sličnim problemima bavi se i aktivistkinja Tanja Grgić, čija je borba potekla iz same njene životne priče.

„Oduvek sam bila buntovna i feministkinja, iako nisam znala da je to feminizam. Ali kada sam se našla u nasilnoj zajednici sa 22 godine, nisam znala da reagujem. Imala sam posao, imala sam gde da živim, ali nisam znala kako da izađem iz nasilja. Odrastala sam u kući punoj nasilja i mislila sam da je to normalno“, kaže ona.

Grgić ističe da je nasilje tema koja prožima gotovo sve projekte koje vode njeno i druga romska udruženja.

„Kada devojčici zabraniš školu, to je nasilje. Kada je udaš sa 14 godina, to je čitav niz oblika nasilja — od silovanja do potpune kontrole nad životom. Mnoge devojčice ostaju trudne u tinejdž periodu, prolaze trudnoću i porođaj pre nego što emocionalno odrastu, i onda nose sve posledice toga“, objašnjava ona.

Jedan od najvažnijih projekata bio je „Dečiji brak nije romska tradicija“, realizovan kroz mrežu romskih ženskih organizacija, tokom kojeg je ustanovljeno da je Kostolac drugi u Srbiji po broju maloletničkih brakova.

„Ti rezultati su nas pogodili i bili su okidač da počnemo intenzivno da radimo na ovoj temi“, kaže Grgić.

Udruženje radi sa devojčicama, ali i sa roditeljima, jer bez podrške porodice promene nisu moguće.

„Roditelji su govorili: ‘Nemoj da pričaš o tim temama, to su deca.’ A ja sam ih pitala — ako je stid da pričamo o tome, kako nije stid da je sutra udate? Sudovi se lako nauče prati, ali ovo drugo je nešto što mora da preživi i da živi sa tim ceo život“, kaže Grgić.

Poseban problem predstavljaju devojčice koje udajom dolaze u Kostolac.

„One nisu prijavljene u Domu zdravlja, nemaju zdravstvene knjižice i prolaze potpuno ispod radara. A često već sa 15 godina imaju dvoje, troje dece“, upozorava ona.

Žene se udruženju javljaju i zbog problema sa nasiljem i iskorišćavanjem.

„Imamo slučajeve gde žena radi ceo posao, a poslodavac joj na kraju kaže: ‘Ne dam pare’. A ona nema ugovor, nema kome da se obrati. Ako ode u policiju, kažu privatna tužba. To je začarani krug između siromaštva i neznanja o sopstvenim pravima“, objašnjava Grgić.

Uprkos svemu, pomaci su vidljivi. Devojčice danas otvorenije govore o onome što žele, roditelji su spremniji da saslušaju, a teme koje su nekada bile potpuno zabranjene sada se otvoreno iznose na tribinama.

„Pre tri godine bilo je nezamislivo govoriti o menstrualnom ciklusu, prvoj bračnoj noći ili zaljubljivanju. Danas roditelji sami pitaju da čuju šta njihova deca misle i osećaju“, kaže Grgić.

Obe sagovornice se slažu da je obrazovanje ključ promena, kao i podrška institucija i zajednice. A najveći rezultati vide se u generacijama devojčica koje sada završavaju školu, odlažu brak i otvoreno govore o onome o čemu njihove majke nikada nisu smele.

Projekat "Multi-kulti supermarket", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da istraži i istakne bogatstvo kulturne raznolikosti Grada Požarevca i Opštine Kostolac, grada sa viševekovnim korenima i savremenim izazovima multietničkog suživota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.