Prema rečima Saše Radića, tendencija pada stanovništva na nivou Srbije, koja se primećuje u popisu iz 2022. godine, vidljiva je i na nivou broja Slovenaca.

“Prema prethodnom popisu iz 2011. godine, u Srbiji je živelo oko 4050 pripadnika slovenačke nacionalne manjine koji su se tako izjasnili na popisu, a sada je taj broj smanjen, mislim da je na 2829. Tendencija pada je, mislim, kod svih nacionalnih manjina”, navodi Radić.

Prema njegovim rečima, u Srbiji postoji 17 udruženja Slovenaca – od Subotice, Rume, Novog Sada i Beograda, pa do Leskovca i Vranja.

Sva ova društva imaju svoje sajtove, a centralni je sajt Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, u okviru koga postoji Slokult.info, gde se objavljuju sve informacije vezane za aktivnosti slovenačke zajednice u Srbiji.

Kako objašnjava, za razliku od drugih nacionalnih manjina koje su bliže grupisane granici sa matičnom državom, ne postoji mesto gde živi veća populacija Slovenaca, već su se asimilovali sa lokalnim stanovništvom. Slovenija je ranije bila deo jedne države, Jugoslavije, te su Slovenci živeli u mnogim urbanim sredinama.

U samom Kostolcu živi oko 250 ljudi koji imaju slovenačko poreklo, ali se nisu tako izjašnjavali pri samom popisu stanovništva. 

„Slovenci su u Kostolac došli iz dva navrata. Prvi put su došli posle Prvog svetskog rata kao radna snaga u rudniku uglja u Kostolcu, kada su se osnivali rudnici. Drugi talas naseljavanja je bio posle Drugog svetskog rata, za vreme SFRJ, kada su ljudi iz Slovenije dolazili na rad u rudniku. Ostajali su ovde da rade na površinskim kopovima, i osnivali su porodice”, navodi Radić.

Udruženje Slovenaca u Kostolcu Radić je sa svojim ocem osnovao 2013. godine, što je podržao i tadašnji ambasador Slovenije Franc But, koji je, kako ističe Radić, omogućio osnivanje Škole slovenačkog jezika u Kostolcu.

Ova škola postoji 12 godina i finansira je Ministarstvo obrazovanja Republike Slovenije.

„Mogu da kažem da sam primetio da se svake godine pojavljuje sve veći broj mlađih ljudi koji su zainteresovani za učenje slovenskog jezika – i oni koji imaju slovenačko poreklo i oni koji nemaju. Onima koji su slovenačkog porekla, između ostalog, cilj je da dobiju slovenačko državljanstvo. Uslov je da pet godina budu članovi u društvu i da budu aktivni. Kod nas u školu mogu da idu i učenici treće ili četvrte godine srednje škole koji žele da studiraju u Sloveniji”, kaže Radić.

Kada je u pitanju redovno osnovnoškolsko obrazovanje, u Pančevu postoje dve osnovne škole u kojima se slovenački uči kao fakultativni jezik, za šta je, kako objašnjava Radić, potrebno da minimum petoro dece popuni upitnik i izjasni se da želida uči ovaj jezik.

Udruženje ne neguje samo školu jezika, već i kulturu i običaje slovenačkog naroda.

„Uskoro stiže 11. novembar, to je u Sloveniji Martinovanje, Dan Svetog Martina. To je dan posvećen vinu. Povodom božićnih praznika deca iz našeg udruženja idu u Beograd da prime paketić. To je praznik Sveti Miklavž – Sveti Nikola. Na kraju svake školske godine napravimo druženje gde svako donese tradicionalno slovenačko jelo poticu i na taj način gajimo i tu tradiciju”, navodi Radić.

U Kostolcu postoje i kulturno-umetnička društva kroz koje se čuva i slovenački folklor.

„Kada je ambasada organizovala događaje u Beogradu, išlo je kulturno-umetničko društvo iz Kostolca. Čak je i nacionalni savet slovenačke nacionalne manjine finansirao kupovinu slovenačke nošnje za slovenačke igre. Na Dan Svetog Martinadeca iz Kostolca išla su obučena u slovenačku i srpsku mušku i žensku nošnju na proslavu tog praznika”, kaže Radić.

Kada je u pitanju veroispovest, prema njegovim rečima, prve generacije koje su došle i njihova deca bili su katolici, dok su se kasnije generacije asimilovale. I danas ima katolika, ali je većina pravoslavne veroispovesti. Najbliža katolička crkva nalazi se u Smederevu. Kako kaže Radić, na poziv tadašnjeg nadbiskupa Stanislava Hočevara, pripadnici ove zajednice u Kostolcu više puta su išli na mise u Smederevu.

Radić navodi da u organima lokalne samouprave Slovenaca nema, ali bi prisutnost u njima bila značajna.

„Mi smo mala zajednica, ali što je veća raznovrsnost, to je bolje za grad i za našu lokalnu samoupravu”, ističe Radić.

Kao predsednik Izvršnog odbora Nacionalnog saveta slovenačke nacionalne manjine, navodi da u Srbiji neme nikakvih problema u vezi sa slovenačkom zajednicom.

„Postoje četiri oblasti u kojoj deluje Nacionalni savet. To je obrazovanje, kultura, informisanje i službena upotreba jezika i pisma. Za službenu upotrebu jezika i pisma je potreban određen broj stanovnika, tako da toga, što se tiče slovenačke zajednice, nema u Srbiji. Što se tiče obrazovanja, kulture i informisanja, zadovoljni smo položajem slovenačke nacionalne zajednice u Republici Srbiji”, zaključuje Radić.

Projekat "Multi Kulti Supermarket", koji podržava Gradsko veće Grada Požarevca, a čiji je deo i ovaj tekst, ima za cilj da istraži i istakne bogatstvo kulturne raznolikosti Grada Požarevca i Opštine Kostolac, grada sa viševekovnim korenima i savremenim izazovima multietničkog suživota. Stavovi izneti u podržanom medijskom projektu nužno ne izražavaju stavove organa koji je dodelio sredstva.