Vence su položili predstavnici grada Požarevca i Gradske opštine Kostolac, čelnici političkih stranaka, SUBNOR-a, Braničevskog upravnog okruga, vojske i policije. 

Zatim je Gradski ženski hor "Barili" otpevao himnu Republike Srbije.

"Ovaj dan nije samo simbol kraja jednog od najrazornijih sukoba u istoriji čovečanstva. On je podsetnik na cenu slobode, na snagu vere, na istrajnost i hrabrost jednog malog naroda koji je, uprkos svim izgledima, ostao uspravan. Kao što Natalijina ramonda, cvet koji ožiljava i kada se čini da je potpuno uvenuo, simboliše vaskrs i nepokor, tako i naš narod pokazuje da opstaje i napreduje. Iz pepela i ruševina, iz bola i tišine, ponovo je procvetao i cvet i Srbija", rekao je gradonačelnik Saša Pavlović.

Naglasio  je da je naša dužnost da se sećamo i ne dozvolimo da heroji ostanu bezimeni, da žrtve budu zaboravljene, kao i da se istina izgubi.

Poštu stradalim žrtvama u Prvom svetskom ratu okupljeni su odali minutom ćutanja. 

Dan primirja u Prvom svetskom ratu obeležava se u znak sećanja na završetak Velikog rata koji je okončan 11. novembra 1918. godine, potpisivanjem primirja u specijalnom vagonu maršala Ferdinanda Foša, u 11 sati i 11 minuta.

Primirje, koje je bilo na snazi sve do zaključivanja konačnog mirovnog sporazuma u Versaju, 28. juna 1919. godine, obeležava se u svim zemljama koje su potpisale sporazum.

U Srbiji je ovaj praznik prvi put zvanično obeležen 2012. godine, na osnovu izmena Zakona o državnim i drugim praznicima koje je Skupština Srbije usvojila krajem 2011. godine.

Kao glavni motiv za amblem praznika koristi se cvet Natalijina ramonda, ugrožena vrsta koja raste na istoku Srbije i na planini Nidže na najvišem vrhu Кajmakčalana, a na kojoj je srpska vojska pod komandom vojvode Živojina Mišića vodila žestoke borbe protiv Bugara kako bi stvorila uslove za proboj Solunskog fronta.