Kako u svom saopštenju navode, zatekli su desetine odraslih i dece, mahom socijalno ugrožene i koji žive u izuzetno teškim uslovima.

"Već duže vreme ne postoji zvanična statistika o broju ljudi u situaciji beskućništva u Srbiji, pa su i stanovnici ovog objekta do sada ostali "nevidljivi" za nadležne. Tom prilikom razgovarali smo sa jednom stanarkom hotela koja je iznela sledeće glavne tvrdnje i probleme.

Nasilje i osećaj ugroženosti

Stanari žive u strahu od nasilja. Jedna žena je, kako je prevedeno, napadnuta dok je spavala. Ukradeni su joj ćebe, torbe i lična dokumenta. Naša sagovornica kaže, strepimo da će neko da nas zapali i žive.  Mnogi se plaše da ostanu sami u sobi tokom noći.

Nedostatak dokumenata

Većina ovde nema prijavljeno prebivalište ni važeću ličnu kartu, što im potpuno onemogućava pristup državnoj pomoći i zdravstvenim uslugama. Bez dokumenata ne mogu da ostvare prava i socijalnu zaštitu.

Neispunjena obećanja lokalnih vlasti   Stanarima je rečeno da će opština obezbediti kontejnere za smeštaj i stanove. Ali, kako je žena navela, predsednik opštine je na kraju poručio "kako nema ništa toga", te da se sami snalaze.   Socijalna i ekonomska situacija   Mnogi ovde žive kao socijalni slučajevi. "Ima puno socijalnih slučajeva koji nemaju ni ličnu kartu. Jedna žena izdržava četvoro dece", kaže naša sagovornica. Retko ko ima bilo kakva primanja, svi su nezaposleni i bez mogućnosti da plate kiriju i troškove stanovanja.   Situaciju je dodatno otežao požar koji je 2. decembra 2025. godine izbio u popodnevnim satima.   Požar je izbio na prvom spratu u delu objekta u kojem su se do tada nalazile improvizovane sobe i ostaci starih instalacija. Vatra se brzo proširila jer je objekat već godinama bez ikakvog održavanja. Pun je zapaljivih ostataka, smeća, dotrajalih elektroinstalacija. Urušeni plafoni padali su pod dejstvom toplote. U objektu nije postojao nijedan ispravan protivpožarni aparat. Iako su nadležne službe stigle nakon poziva, šteta je već bila velika: delovi objekta ostali su uništeni, a ljudi koji tu žive ostali su u strahu od ponavljanja tragedije.   Neizvesnost i prisilno iseljenje   Posle posete opštini, stanari su dobili obaveštenje da moraju da se isele za mesec dana. "Ne znamo gde da idemo, nemamo čime da platimo stan, rekla je stanarka. Ovakva kazna za ljude bez ičega stvara vanredno stanje bez nade i paniku.   Smeštaj u lošim uslovima i krađa   Objekat je u jako lošem stanju, stanari ga predstavljaju kao "ruglo narkomanije i prostitucije". Ovo napušteno, ruševno zdanje često koriste nepoznati ljudi za kriminalne radnje: Ljudi ulaze i kradu radijatore, prodaju drogu...", žali se žena. Govorila je kako nju čuva pas lutalica Žućka, koju ona hrani. "Dam joj malo da jede,  kad imam, bude mi žao da je vidim. Skoro se okucila".   Prema svedočenjima stanara hotela, neposredno nakon izbijanja požara, jedna stanarka je pala sa terase, slomila butnu kost i zadobila hematom na glavi. Mnogi ljubimci ugušili su se u dimu. Jedina zvanična informacija je da su dve osobe zadobile lakše povrede, od tada, ništa.   Prilikom posete hotelu, kolege su prenele da je ceo objekat preplavljen smećem, intenzivan je smrad fekalija i leševa, higijenski uslovi su užasni, a uslova za život praktično da nema.   Upućujem ovo saopštenje kao hitan poziv svim nadležnim organima da na osnovu Zakona o socijalnoj zaštiti i univerzalnih ljudskih prava odmah intervenišu bez dugog administrativnog procesa.   Ovim ljudima potrebna je lična dokumentacija, higijenski uslovi za život, a pre svega miran dom!", navode studenti u saopštenju.  

          View this post on Instagram                      

A post shared by Самоорганизована група студената из Пожаревца и околине (@studenti_pozarevac)