Autor: Milorad Tadić, direktor i glavni odgovorni urednik Boom 93
Vreme prolazi, ali ono što smo uradili i nismo rekli ne zastareva. Samo tiše i više boli. Kao da svaka godina koja prođe ne briše, već dodatno podvuče – 25 godina od pobede demokratije nad tiranijom! Danas živimo ono što je ostalo nedorečeno, tačnije neurađeno. I nije to obična tuga — više neka mešavina tuge i nade da, možda negde u paralelnom svetu, postoji verzija nas koja je znala bolje, mogla više i trebalo je jače i bez razumevanja. Sloboda je znala da nas zagrli jako, da ne vidimo dalje od nosa, a zatim da nas ne pusti tako lako, da kaže ono što je stvarno mislila, da živimo katarzu kroz koju nismo prošli.
Neke reči nikada nisu izgovorene, neke su ostavile trag dublji od onih koje jesu. Čitati ovu hronologiju u tišini između redova, a na mestima gde se srce stegne, a usta ostanu nema. Znajte da smo se samo još više udaljili i da smo isti narod, a drugi ljudi.
Možda tada nismo imali snage. Možda smo se bojali onoga što će istina učiniti i pokazati. A možda jednostavno nismo znali kako — niko nas tome nije naučio. Učili su nas kako da ćutimo, kako da budemo jaki, kako da ne pokazujemo slabost. Čekali smo, tiho, strpljivo, dok nismo zaboravili… preciznije je - nismo imali muda za 6.oktobar.
Nadam se da su generacije naučile od nas gde smo pogrešili, šta smo izgubili i kako to uraditi da sledeći put — ako do njega ikada dođe — te generacije treba da biraju drugačije. Hrabrije. Iskrenije. Jače. I da pumpaju do kraja!
Godina 2000. označila je prelomni trenutak u savremenoj srpskoj istoriji, a grad Požarevac, kao rodni grad Slobodana Miloševića i centar moći režima, postao je simbol i poprište borbe između diktature i građanskog otpora. Ulogu pokreta Otpor, sve brutalniju represiju režima, uloga malog medija i građanske proteste koji su kulminirali u danima pre 5. oktobra, najbolje oslikava upravo hronologija događaja iz ovog grada.
Čitati u tišini i između redova
Januar – Prve pesnice protiv režima
U noći između 30. i 31. decembra 1999. godine, na Požarevačkoj gimnaziji osvanula je prva nacrtana pesnica pokreta Otpor. Time je simbolično otpočela borba u samom srcu režimske teritorije. Tokom januara, pesnice i grafiti Otpora pojavljuju se širom grada, uprkos pojačanim policijskim patrolama. Režim reaguje nervozno – usledile su optužbe na račun Otpora i opozicionih stranaka da sarađuju sa stranim službama.
Februar – Režimske provokacije i prvi incidenti
Aktivnosti Otpora se nastavljaju: dele se flajeri, šibice i bedževi. Režimski funkcioneri i dalje targetiraju nezavisne novinare i opozicionare. Incidenti se množe: odbornici odbijaju da osude pretnje Vojislava Šešelja, navijači zvižde gostima SPS kongresa, a prostorije opozicionih stranaka se zatvaraju.
Mart – Režim udara na medije i aktiviste
Počinje otvoreni udar na slobodne medije – radio Boom 93 biva zabranjen po ko zna koji put, zatvoren, a oprema konfiskovana. Aktivista Otpora Zoran Milovanović je otet i maltretiran u diskoteci "Madona" od strane ljudi bliskih Marku Miloševiću. Iz programa kulturnih manifestacija izbacuju se umetnici koji nisu podobni režimu.
April – Provokacije, cenzura i zastrašivanje
Otporaši pokušavaju da organizuju odlazak na opozicione mitinge, ali lokalne firme odbijaju da iznajme autobuse. Sudovi i institucije bivaju zloupotrebljeni – zakazuju se suđenja protiv radija Boom 93, a glumica Đurđija Cvetić odbija nagradu Požarevca u znak protesta, jer su iz programa Glumačkih svečanosti "Milivoje Živanović" izbačene "nepodobne" predstave.
Maj – Eskalacija sukoba
Mesec počinje brutalnim napadima na aktiviste Otpora ispred kafea "Pasaž" koji je bio u vlasništvu Marka Miloševića. Prvo je maltretiran Dragan Milanović, član Otpora, muzički urednik Boom93, a kada su naišli Radojko Luković i Momčilo Veljković (članovi Otpora) nastaje opšta tuča i premlaćivanje Otporaša. Policija i režimski mediji okrivljuju žrtve i hapse ih pod optužbama za pokušaj ubistva. Sledi široka kampanja represije – hapšenja, lažne optužbe, prebijanja i zastrašivanje novinara. Miting opozicije zakazan za 9. maj biva sabotiran, a režim organizuje kontramiting nazvan "Narodno veselje". Atmosfera je na ivici građanskog sukoba, dve sukobljene strane - građane i pretorijansku gardu režima razdvaja kordon policije. Do sukoba i obračuna nije došlo.
Jun – Represija i otpor ne jenjavaju
Pritvori za Otporaše se produžavaju, optužnice se podižu po političkom diktatu. Sudije koje nisu želele da sprovode represiju – suspendovane su ili su podnele ostavke. Specijalni izvestilac UN-a dolazi u Požarevac. Režim pokušava da kriminalizuje Otpor kroz montirane procese.
Jul – Sudstvo u službi režima
Sudije i tužioci koji nisu pokazali "lojalnost" bivaju razrešeni. Imenovana nova, režimu odana sudska garnitura. Radio Boom 93 ponovo kažnjen sudskim procesom po Zakonu o informisanju. Požarevac sve više postaje eksperiment totalne kontrole i represije.Raspisuju se izbori.
Avgust – Predizborna mobilizacija i medijska represija
Predizborna kampanja režima kreće. Marko Milošević otvara pekaru i deli hleb građanima, time proširuje svoj biznis, jer pored diskoteke "Madona", "Bambi Parka", kafe "Pasaža", prodavnice "CyberNet", sada je tu i pekara. Opozicija teško dolazi do medija. Režim koristi resurse lokalnih institucija za sopstvenu promociju. Novi slučajevi političkih smena u zdravstvu i sportu se nastavljaju.
Septembar – Narod se budi
DOS promoviše kandidate, a reakcije građana postaju sve masovnije. Protesti se održavaju uprkos represiji. Na mitingu JUL-a, tzv. levice, je jedva tri stotine ljudi. Mirjana Marković je očajna, funkcioneri nemoćni – režim gubi podršku čak i u svom uporištu Požarevcu. Kampanja protiv opozicije je i dalje prisutna, ali slabije delotvorna.
24. septembar – Izborni dan i prevara
Održavaju se izbori. Vojislav Koštunica odnosi pobedu u Požarevcu, ali SPS-JUL zadržava većinu u lokalnoj skupštini zbog nejedinstva opozicije. Pristalice opozicije napadnute kamenicama. Nepravilnosti u glasanju, a brojni posmatrači i novinari privedeni tokom izbornog dana.
Kraj septembra – Odluka i hrabrost naroda
Nakon pokušaja krađe izbora, Požarevac se diže, pobunio se. Na ulicama je svakim danom sve više ljudi. Zahtevi za priznavanjem pobede opozicije sve glasniji. Počinje generalni štrajk u "TE-KO Kostolac" i drugim firmama, školama, zdravstvenom centru.
Oktobar – Požarevac se oslobađa
Uoči 5. oktobra, grad ključa. Radnici, učenici, studenti i građani protestuju masovno. Više od 25 hiljada ljudi je na ulici. Blokade, štrajkovi, upadi u medije, iznuđena izvinjenja Marka Miloševića Otporašima. Sve govori da je kraj blizu – GOTOV JE.
Zaključak
Godina 2000. u Požarevcu bila je godina borbe, straha i nade. U srcu režima, među njegovim najodanijima, formirao se pokret otpora koji nije poklekao pred pretnjama. Ujedinila se opozicija. Građani su ustali, a njihova hrabrost bila je deo šireg narodnog ustanka koji je kulminirao 5. oktobra. Požarevac, grad koji je bio simbol moći jednog režima, postao je i simbol njegovog kraja.
Komentar autora
Za mene je i dalje 5.oktobar 2000. veličanstven dan, a za one mlade koji ne pamte ili ne znaju - treba da znaju sledeće: da je tada smenjen Slobodan Milošević, najveće zlo u novijoj srpskoj istoriji, čovek zbog koga je najmanje 400 hiljada ljudi otišlo iz zemlje, a najmanje pola miliona otišlo sa prostora gde su živeli, da je tim padom Miloševića, došlo do demokratizacije zemlje, otvaranja ka Zapadu i slobode medija... Do tada, Srbija je bila jedna od onih crnih rupa na zemlji poput Avganistana, Iraka, Sirije, Ruande, Siera Leone i sl. I baš taj 5.oktobar je dao šansu Srbiji da preživi, u ovom obliku u kome je danas, bez viza, bez sankcija i da ponovo bude deo sveta.
Ostaje razočaranost da nismo postali zemlja kakvoj smo se nadali i žal zbog izostajanja lustracije političkih stranaka i ološa koji nas je provukao kroz blato, ratove, poniženja, bedu i jad devedesetih ... Na mladim generacijama je da se bore za sebe i svoju budućnost, jer izgleda da je naše vreme prošlo, a da nije ni došlo... i jebiga naravno, ne treba da mi verujete, već čitajte, gledajte, istražujte, putujte i mislite svojom glavom! I znajte da ima i danas odličnih medija i NVO, aktivističkih pokreta, pronađite ih, uključite se, podržite ih!
I znate šta, 25 godina živite u miru – e to je nešto neprocenjivo!
