U intervjuu za Boom93, Morina govori o zastupljenosti Roma u vlasti, ključnim mehanizmima inkluzije, borbi protiv stereotipa, ulozi mladih, kao i izazovima poput maloletničkih brakova.

Govoreći o prisustvu pripadnika romske zajednice u lokalnoj administraciji, Morina podseća da Kostolac već godinama ima Rome uključene i u izvršnu i u zakonodavnu vlast.

„Kostolac ima većnika, ima odbornika u lokalnom parlamentu. Nije najvažnije samo da Romi budu uključeni, bitno je da postoji proces konsultacija sa romskom zajednicom, posebno kada se definišu prioriteti“, ističe on.

Naš sagovornik dodaje da je na nacionalnom nivou, slika još šira, Roma danas ima među članovima opštinskih veća širom Srbije, više od 20% lokalnih samouprava ima romske odbornike, a tu su i predstavnici u pokrajinskom parlamentu.

„Ja sebe smatram ravnopravnim članom veća“, naglašava Morina.

„Nisam tu zato što sam Rom, nego zbog rezultata koji stoje iza mene.“

Kostolac, prema njegovim rečima, poseduje sve ključne lokalne instrumente za inkluziju Roma: pedagoške asistente, zdravstvene medijatorke, koordinatora za romska pitanja i mobilni tim.

Mobilni tim ima i svoj operativni plan, finansiran iz budžeta grada Požarevca, dok Lokalni akcioni plan za socijalno uključivanje Roma postoji već osam godina i predstavlja stabilan instrument podrške — sa trenutnim budžetom od pet miliona dinara, koji bi u narednim godinama trebalo da raste.

Morina ukazuje da Romi u Kostolcu čine oko 24% stanovništva prema poslednjim podacima.

„Ne može se voditi ista politika u sredini gde Romi čine četvrtinu stanovništva i u opštinama gde je njihov udeo zanemarljiv“, kaže on.

Dodaje da nije poenta zapošljavati Rome samo zato što su Romi, već omogućiti da upravo pripadnici zajednice definišu šta im je potrebno — od kulture, preko obrazovanja, do unapređenja infrastrukture.

Kostolac svake godine finansijski podržava programe nevladinih organizacija usmerenih na kulturu, socijalnu inkluziju i poboljšanje uslova stanovanja u romskim naseljima. Među njima je i manifestacija „Nedelja kulture Roma“, ali i verska događanja poput „Bajramske sofre“.

Značajan je i projekat u kojem su umetničke slike prikazivale romsku tradiciju i rušile stereotipe kroz kreativni pristup. „Organizacije civilnog društva u Kostolcu su veoma aktivne i često rade na interkulturalnosti“, kaže Morina.

Na pitanje o predrasudama, Morina kaže da ih je „svaki Rom iskusio“.

„Predrasude i stereotipi su deo naše svakodnevice. Internet ih je čak i pojačao. Borba protiv njih je zadatak svih – lokalne samouprave, škola, civilnog društva, ali naročito medija“, naglašava on.

Smatra da mediji često koriste senzacionalističke naslove kada učinilac nekog dela pripada romskoj zajednici, čime dodatno podižu tenzije.

„Treba prikazivati uspešne Rome – umetnike, sportiste, obrazovane ljude, a ne samo siromaštvo i probleme.“

Najveći izazovi romske zajednice u Kostolcu godinama su bili loši uslovi stanovanja. Međutim, Morina kaže da je tu ostvaren veliki napredak.

„Od 2019. radimo na kanalizacionoj mreži. Danas je oko 90% romskih naselja infrastrukturno uređeno – imaju struju, toplifikaciju, kanalizaciju. U toku je asfaltiranje ulica.“

Planovi za naredni period uključuju potpunu infrastrukturnu opremljenost svih naselja, jačanje kulturnih programa i nastavak podrške mobilnom timu i organizacijama civilnog društva.

Nacionalni savet ima važnu institucionalnu ulogu u oblastima kulture, obrazovanja, službene upotrebe jezika i informisanja, ali posredno utiče i na zapošljavanje i poboljšanje uslova stanovanja.

„Insistiramo da Romi budu uključeni u sve procese koji ih se tiču. Osnažujemo mlade, jer želimo da shvate da mogu da budu deo sistema“, navodi Morina.

Formirana su tri romska kulturna centra — u Kruševcu, Nišu i Pančevu — a cilj je da do kraja 2026. bude otvoreno još najmanje dva. Osnovane su i dve strukovne organizacije: Nacionalna asocijacija pedagoških asistenata i Asocijacija nastavnika romskog jezika.

Morina kaže da je interesovanje mladih Roma za učešće u društvenom i političkom životu primetno veće nego ranije.

Sve više mladih upisuje fakultete koji ranije nisu bili uobičajeni — od FON-a i Fakulteta političkih nauka do IT smerova i filozofije. Nacionalni savet vodi i alumni mrežu, kroz koju mladi dobijaju informacije o konkursima i prilikama za usavršavanje.

„Mladi osećaju da moraju da menjaju stvari. Oni imaju kapacitete i znanje, i mogu da naprave razliku.“

Povodom novih podataka UNICEF-a o ranom stupanju u brak, Morina kaže da Kostolac redovno sarađuje sa Centrom za socijalni rad i više ženskih organizacija koje se bave prevencijom.

„To nije deo romske tradicije. Nacionalni savet Roma ima jasan stav o tome“, naglašava on.

Ističe da je siromaštvo najčešći pokretač ovakvih pojava, ali i da obrazovanje donosi najveću promenu.

„Broj romskih devojčica koje upisuju srednje škole i fakultete znatno raste. To je dokaz da se stavovi menjaju.“

Završava porukom koja mu je, kako kaže, vodilja u radu.

„Citiraću Dragoljuba Ackovića: 'Jedini način da diskriminacija prema Romima prestane jeste da pokažemo kvalitet'".

Dodaje da je upravo zato važno da se zajednica osnaži, obrazuje i aktivno učestvuje u svim procesima — jer inkluzija počinje onda kada Romi sami definišu svoje potrebe i učestvuju u donošenju odluka.